Opis
Bog Čur bio je i ostao čuvar granica i imanja naših predaka. Prema legendi, on je bio unuk boga Svaroga, koji je stvorio zemlju. Nakon stvaranja zemlje, Bog Čur se pojavio među ljudima kako bi podelio zemlju među njima. A oni, ugledavši ga, počnu da ukazuju na zemlju koja im se dopada i viču: “ Čur, mene!“, “ Čur, ovo je moje!“ I kako se zemlja delila, Čur je naredio da se granice ograde drvenim stubovima. Nisu se mogli pomerati. Kasnije, na granicama svoje zemlje, Sloveni su počeli da uspostavljaju kumire Boga Čura. On ne samo da je zaštitio zemlju od nasrtaja drugih ljudi, već i od napada zlih duhova.
Strašni drveni idol Boga plašio je i obaveštavao neprijatelje da ovde već žive ljudi i da ne treba ulaziti preko ove međe sa lošim namerama. Takođe granice imanja su bile omeđene ovim kumirom , kasnije je to preraslo u kamen međaš. Za zaštitu kuće postavljali su malu kopija idola. Verovalo se da pomaže protiv uroka , zlih namera i raskućavanja. Znak Čura bio je smešten na najistaknutijem mestu u kući tako da prestupnici nisu mogli ništa da urade-kažu da ovaj znak izuzetno energetski smeta obijačima i zloslutnicima . Sam znak ovoga Boga naziva se STOROŽ , odatle i naziv straža, on čuva stražu nad nama kako se nama i našim dostignućima ne bi ništa desilo . Da bi stekli naklonost Boga Čura, naši preci su prinosili trebe. Najčešće je to bila kaša i mleko, ali i nešto meda, svežeg hleba i žitarica.
Čur – duh predaka
Neka slovenska plemena nazivala su duhove predaka Čur,Đur,Đuriman ili Šur. Odavde je, usput, stigla i reč „preci“ – predak-Šuri ,Prašuri. Kako bi se sačuvali od stranih i zlih duhova i raznih opasnosti preci su na staroslovenskom uzvikivali Čur menя ! posle je to u Ruskom prešlo u Beregi menя ! U srpskom jeziku se zadržalo Čuvaj me , čuvaj se !
Pri opasnosti u Rusiji i dalje postoji fraza Čur menя !Kod nas je to prešlo po selima u razne varijacije naziva muškog deteta koji jeste naslednik loze , čuvar imanja i granica istog : Ćore moje ,Čure moje , Kure moje ….
Ustavari radi se o čuvaru kuće , vekovnog ognjišta, granica gde živi naš narod.Sam znak-storož liči na uprošćen crtež doma –kuće .Ovaj svetli Bog nižeg Roda u odnosu na Peruna, Dajboga ,Velesa i ostale bi trebalo da je najbliži ljudima i njihov stalni zaštitnik. Pao je u zaborav , a i mi smo zaboravili kako se čuvaju granice , imanje , nasleđe i sloboda ….Kod naših Bogova važi osnovni princip Svemira – slobodna volja. Uveren sam da ako se vratimo starim vrednostima , svetli Bog Čur će na to blagonaklono gledati i opet će nas čuvati od svih zala .
Slava rodnim Bogovima i Precima ! Slava Čuru !
